Jedan gadan šok, ali šok koji nikad ne prolazi. On je doživotan da se razumijemo. Ja mogu biti veseo, pričati viceve, igram tenis, viđam prijatelje i tako dalje, ali ono što me obilježava do kraja života to je ta tragedija. Čitaj više...
Nerado o tome govorim. Kad sam to jutro došla pred Ivaninu zgradu, strašna mi je bila čak i pomisao da semafori rade, da ljudi hodaju po ulici, da život ide dalje, jer po meni u tom je trenutku i svemir trebao stati. Čitaj više...
